Не е толку лош како што се чини. Или како што кружат муабети. Или како што изгледа кога ќе се налути. Ама најверојатно никој и не е толку лош. Сите сме исти. За некој добри, на некој па не му одговара да биде во наше друштво. И ете, се зависи од твојата гледна точка. Предрасуди, погрешни мислења. А зошто? Зошто да му судам на некој пред да го запознаам? Кога за мене можеби ќе биде најдобар на светот. Можеби најлош. Можеби ќе ми биде сеедно.
За среќа или несреќа јас сум баш таква личност. Сакам се да видам со свои очи. На ништо не верувам од туѓиот збор. Сите лажат. Сите лажеме. Намерно, ненамерно. Свесно, несвесно. За своја корист, за туѓа штета...
И ете, ви велам, јас се сакам сама да си проверам. Сама да си дознаам, па дури и да згрешам, дури и да се покајам откако ќе се изгорам. Баш така и за него морав... Дали се изгорев? Па не знам. Ви викам јас секој има добра и лоша страна. Ама кај некои лошата страна е полесно да ја разбудиш. И не, не е тој без добро во себе. Напротив, можеби е подобар и од мене. Ама кога ќе му ја разбудиш лошата страна, е тогаш оди па успиј ја пак... А тоа е лошо, нели?
No comments:
Post a Comment
Note: Only a member of this blog may post a comment.